изми́лети

измилети

Стална адреса

Лема

измилети

Извор

том 2, стр. 408, редослед 21

1.
ијек. изми́љети, сврш 1. милећи, пузећи, гмижући изаћи.
ијек. — ијекавски
— Из камена гуја измилела.
НП Вук
Кад му која кап воде измили из мокре косе испод шајкаче, он је отре шаком.
Пер.
2.
изаћи ван, напоље, појавити се.
1.
утници измиљешЦе на палубу. Наз. Све живо је измилело и у кафане се преселило. Каш. фиг. Откуд сад измилеше толики дугови. Поп. Ј. На улице свуда блуд измили тада. Јур.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу

Изворни текст (OCR)

изми́лети, -и́лӣм, ијек. изми́љети, сврш. 1. милећи, пузећи, гмижући изаћи. — Из камена гуја измилела. НП Вук. Кад му која кап воде измили из мокре косе испод шајкаче, он је отре шаком. Пер. 2. изаћи ван, напоље, појавити се. — 1 утници измиљешЦе на палубу. Наз. Све живо је измилело и у кафане се преселило. Каш. фиг. Откуд сад измилеше толики дугови. Поп. Ј. На улице свуда блуд измили тада. Јур.