измѝритељ
измиритељ QA: medium
Лема
измиритељ
Извор
том 2, стр. 409, редослед 16
- 1.
онај који измирује, који посредује за изм2р̏ење. изми́рити, ѝзмӣрӣм сврu. 1. успоставити, обновити мир међу онима који су у свађи или непријатељству, отклонити несугласице, помирити.
— Обично се старао да лепим речима и саветима измири парничаре.
Одмах иди да измириш децу.
- 2.
довестл у склад, сложити, ускладити.
— Љђубав домовинска измирила је прву хрватску романтику са друшгтвом (народом) и са природом (Хрватском).
Пуних петкаест година трудила се енглеска влада да измири те две тежње о правима и Арапа и Јевреја].
- 3.
исплатити, намирити.
— Чекао сам те годину ипо док ниси измирио мањак.
Фразе
наши су рачуни измирени међу нема је све уређено и изравнано.
Пододреднице
1. прекинути свађу, непријатељство, успоставити нарушене односе, помирити се. — Што да радим? Треба да се измирим с кумом — али како? Вес. Морао се измирити и са папом. Пов. 2. 2. а. (с чим) стрпљиво се односити према чему, привиккути се на што. — Упишшите га у какав спортски клуб и4 будите измирени с тим да ове године падне на испиту. Њуш. С временом он се био измирио са том могућношћу. Андр. И. б. (с чим) задовољити се чим, сложити се, сагласити се, пристати на што. — Душа његова измирила се са срамотом његове кћери. Коз. Ј. Био је вредан студент, и отац се као измирио био са одлуком синовљом. Сек
Изворни текст (OCR)
измѝритељ м онај који измирује, који посредује за изм2р̏ење. изми́рити, ѝзмӣрӣм сврu. 1. успоставити, обновити мир међу онима који су у свађи или непријатељству, отклонити несугласице, помирити. — Обично се старао да лепим речима и саветима измири парничаре. Глиш. Одмах иди да измириш децу. Вес. 2. довестл у склад, сложити, ускладити. — Љђубав домовинска измирила је прву хрватску романтику са друшгтвом (народом) и са природом (Хрватском). Матош. Пуних петкаест година трудила се енглеска влада да измири те две тежње о правима и Арапа и Јевреја]. СКГ 1937. 3. исплатити, намирити. — Чекао сам те годину ипо док ниси измирио мањак. Ранк.