измла́тити
измлатити
Лема
измлатити
Извор
том 2, стр. 410, редослед 17
- 1.а.
завршити млаћење, омлатити, оврћи (о житу).
— А када бих све лепо измлатио, и духнуо несташни поветарац ... ја бих сипао жута и бела зрна из саћуре у саћуру.
Измлаћени су снопови јечма и ражи.
- 1.б.
фиг. претрести, расправити.
— Да понављам оно што сте ви већ измлатили ... тога не могу.
- 2.
јако, жестоко истући, излемати.
— Ја бих га за ово измлатио, поштено измлатио, да запамти.
Чим се диже, измлати ће на мртво име ... колцем.
- 3.
ударајући оштетити површину чега, изломити.
— Била је налик н врбу јадиковку којој је вјетар измлатио гране.
Пододреднице
уз. повр. истући, излемати један другога. — Кад се једанпут људски измлатимо, знат ће се и без краља чије је право јаче. Шен
Изворни текст (OCR)
измла́тити, ѝзмла̄тӣм сврш. 1. а. завршити млаћење, омлатити, оврћи (о житу). — А када бих све лепо измлатио, и духнуо несташни поветарац ... ја бих сипао жута и бела зрна из саћуре у саћуру. Шапч. Измлаћени су снопови јечма и ражи. Гор. б. фиг. претрести, расправити. — Да понављам оно што сте ви већ измлатили ... тога не могу. Јурк. 2. јако, жестоко истући, излемати. — Ја бих га за ово измлатио, поштено измлатио, да запамти. Ћос. Б. Чим се диже, измлати ће на мртво име ... колцем. Дук. 3. ударајући оштетити површину чега, изломити. — Била је налик н врбу јадиковку којој је вјетар измлатио гране. Наз.