Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

изму́зати

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 413

изму́зати

измузати

Лема

измузати

Извор

том 2, стр. 413, редослед 13

  1. 1.

    несврш. и уч према измусти.

    несврш. — несвршени глагол
  2. 2.а.

    фиг. извлачити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Мајка измуза танку нит кудјеље чиста власа.
    Ств. 1948.
  3. 2.б.

    намигивати, жмиркати (очима).

    — Сваки по нешто избаци. А послије дуго трљају браде, измузају очима задовољно, мисле: богме смо му добро пришинули.
    Сиј.
Изворни текст (OCR)
изму́зати, ѝзмӯза̄м 1. несврш. и уч. према измусти. 2. фиг. а. извлачити. — Мајка измуза танку нит кудјеље чиста власа. Ств. 1948. б. намигивати, жмиркати (очима). — Сваки по нешто избаци. А послије дуго трљају браде, измузају очима задовољно, мисле: богме смо му добро пришинули. Сиј.