ѝзмучити

измучити

Лема

измучити

Извор

том 2, стр. 414, редослед 2

1.а.
(кога) мучењем довести до потпуне изнемоглости.
— IIошто га страшно измуче, посијеку га хаџи-Рувима].
Вук
Па шта је он? Душманин коrа треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин.
Вес.
1.б.
(што) напорним радом довести у стање умора.
— Измучише ... главу његови Вукови несљедбеници ...
Јаг.
2.
натерати, присилити когада пати, да се мучи.
— lај ме је Човјек измучио до смрти.
Крл.
3.
тешко, мучно зарадити, мучећи се зарадити.
— Он ће отићи код фамилије да би ... други посао сиромашни урадио, и жени и дјеци хљеба измучио.
Миљ.
Знојила се дању, ноћу ... док крвавим није знојем три товара измучила. мај.

Пододреднице

~ се

доћи до стања малаксалости, исцрпсти се, истрошити се напорним, тешким радом, бригом, болешћу. — И она се, сирота, измучила. Саватије лежао читаву годину. 1отрошило се ицрно иза нокта. Ком. Измучи се до врхунца планине, па се обазри наоколо и видјет ћеш. Наз

доћи до стања малаксалости, исцрпсти се, истрошити се напорним, тешким радом, бригом, болешћу.

Изворни текст (OCR)

ѝзмучити, -ӣм сврш. 1. а. (кога) мучењем довести до потпуне изнемоглости. — IIошто га страшно измуче, посијеку га хаџи-Рувима]. Вук. Па шта је он? Душманин коrа треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин. Вес. б. (што) напорним радом довести у стање умора. — Измучише ... главу његови Вукови  несљедбеници ... Јаг. 2. натерати, присилити когада пати, да се мучи.—lај ме је Човјек измучио до смрти. Крл. 3. тешко, мучно зарадити, мучећи се зарадити. — Он ће отићи код фамилије да би ... други посао сиромашни урадио, и жени и дјеци хљеба измучио. Миљ. Знојила се дању, ноћу ... док крвавим није знојем три товара измучила. мај.