изнакажи́вати

изнакаживати

изнакаживати

том 2, стр. 415, редослед 8

—
в. изнаказивати.
в.
В. пр. уз гл. им. изнакажИвање
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

изнакажи́вати, -а̀жује̄м несврш. в. изнаказивати. В. пр. уз гл. им. изнакажИвање.