Одредница

изнѐверити

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 416

изнѐверити

изневерити

Стална адреса

Лема

изневерити

Извор

том 2, стр. 416, редослед 17

  1. 1.

    ијек. изнѐвјерити, сврш. 1. (кога) прекршити веру, дану реч, обавезу, издати, преварити.

    ијек. — ијекавски
    — Многи хт млади људи прекршили су задану ријеч и изневјерили као штребери и крухоборци ујака Пинтеровића.
    Матош
    Народ се састао у шуми да суди жену којајеизневерила мужа.
    Дуч.
  2. 2.

    (што) не држати се нечега, напустити, оставити, издати.

    — Никада неће изневјерити слободне хрватске мисли и мисли слободне Хрватске.
    Матош
    Све вође радикалне демократије ... изневерили су своја начела.
    Скерл.
  3. 3.

    не испунити оно што се очекивало, не оправдати очекивања.

    — Нас две, његове кћери, изневерисмо обадве.
    Сек.
    Али Швејк је изневјерио њихове наде.
    Јонке
  4. 4.

    престати имати повољан ток; лоше се показати у одређеном тренутку, престати добро служити: изневерило време, изневерила срећа.

    — Вицка изневјери блажена стрпљивост.
    Драж.
    Станко је нешто чачкао око пушке и жалио се како га је јучер изневјерила.
    Вуј.

Фразе

~ самог себе поступити супротно својим навикама и карактеру.
~ самом себи в. изневерити самог себе

Пододреднице

~ се

в. изневјерити (1). — Никад ми се ниси изневјерила, ни ја теби. Шен. Он је члан Комунистичке партије од 1919. године и није јој се изневјерио. Чол

в. изневјерити (1).
Изворни текст (OCR)
изнѐверити, -ӣм, ијек. изнѐвјерити, сврш. 1. (кога) прекршити веру, дану реч, обавезу, издати, преварити. — Многи ... хт млади људи прекршили су задану ријеч и изневјерили као штребери и крухоборци ујака Пинтеровића. Матош. Народ се састао у шуми да суди жену којајеизневерила мужа. Дуч. 2. (што) не држати се нечега, напустити, оставити, издати. — Никада неће изневјерити слободне хрватске мисли и мисли слободне Хрватске. Матош. Све вође радикалне демократије ... изневерили су  своја начела. Скерл. 3. не испунити оно што се очекивало, не оправдати очекивања. — Нас две, његове кћери, изневерисмо обадве. Сек. Али Швејк је изневјерио њихове наде. Јонке. 4 престати имати повољан ток; лоше се показати у одређеном тренутку, престати добро служити: изневерило време, изневерила срећа. — Вицка изневјери блажена стрпљивост. Драж. Станко је нешто чачкао око пушке и жалио се како га је јучер изневјерила. Вуј.