Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

изнѐмогао

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 416

изнѐмогао

изнемогао, изнемогла

Лема

изнемогао

Варијанте

изнемогла, изнемо̀гла

Извор

том 2, стр. 416, редослед 26

  1. 1.

    и изнемо̀гло 1. који је изгубио снагу, исцрпен, клонуо, малаксао, изнурен.

    — Ал је прешло време преко твоје главе вранче], изнемогло тело, малаксале моћи!
    Рак.
    Сасвим је био клонуо. Пружио је изнемогле ноге колико је могао.
    Кол.
    Али то лишће све је попарено, изнемогло, клонуло.
    Леск. Ј.
  2. 2.

    фиг. стар, оронуо, истрошен од старости или дуге употребе.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Недалеко од мога дома био стар
    — да тако рекнем
    — изнемоrао двор.
    Ђал.
    Два велика, гиздава леандера ... раскошно закитили стару, изнемоглу стреху.
    Ћор.
Изворни текст (OCR)
изнѐмогао, -гла и изнемо̀гла, -гло и изнемо̀гло 1. који је изгубио снагу, исцрпен, клонуо, малаксао, изнурен. — Ал је прешло време преко твоје главе вранче], изнемогло тело, малаксале моћи! Рак Сасвим је био клонуо. Пружио је изнемогле ноге колико је могао. Кол. фиг. Али то лишће све је попарено, изнемогло, клонуло. Леск. Ј. 2. фиг. стар, оронуо, истрошен од старости или дуге употребе. — Недалеко од мога дома био стар — да тако рекнем — изнемоrао двор. Ђал. Два велика, гиздава леандера ... раскошно закитили стару, изнемоглу стреху. Ћор.