изнѐсен
изнесен, изнет
Лема
изнесен
Варијанте
изнет, и̏зне̄т
Извор
том 2, стр. 418, редослед 3
- 1.
) сврш. 1. а носећи одстранити из чега, преместити из чега ван, напоље.
— Показали су где је живео Лутер и изнели су неке његове ствари и посуђе.
Смртне остатке покојникове ... изнијели су на рукама родбина и пријатељи.
Ту су били сви .. који нису изнели из школе ни једног слова.
б. носећи учинити да оно што је доле дође горе, на место које је повише.
— Ми једва себе извлачимо, а тек како они изнеше топове на овај крш.
Ствар хрватске слободе и независности упропашћивали су ... они људи које је народ ... изнио и поставио на своје чело.
- 2.
послужити кога чим, поставити пред кога као послужење, част, поклон.
— Закоље брава, и кад rа изнесу за вечеру, оставе од њега главу чобану.
На вијећников стол изнијели шампањац.
- 3.а.
испричати, саопштити.
— Дружина шутјела и чекала да Алијаrа изнесе тај доживљај.
Одмах јој је она језгровито изнијела сва лукавства.
- 3.б.
зло о коме рећи, обедити, оклеветати, потворити кога.
— Брани се да није ... изнео тај глас за девојку.
Ама, изнесу често на човека и што није.
- 4.
достићи износ, вредност, суму.
— То би могло да изнесе књигу од читавиХ десет штампаних табака.
Ванредни кредити су за четири године намесничке владе изнели неколико милиона.
- 5.
поднети докраја, истрајати, издржати.
dialectal— Шта је Грчка прама Русији, па ни она не могаше изнијети с царем без туђе помоћи.
Како можеш изнијети међу том чељади?
главни терет чега издржати највеће тешкоће спроводећи што; ~ гаће на решето изврћи се опасностима; ~ коме чикар му изнети за кога што лоше, поругљиво; ~ (читаву, живу) главу, (читаву) кожу, кости изићи жсив из какве опасности, остати жив; ~ ногу пред другима покр. бити први, бити бољи од других; ~ предлог предложити.
Фразе
~ на тапет давати прилику да се о чему јавно говори или расправља; ~ на велико звоно (на велика звона) говорити о чему јавно, на сва уста; ~ на д аске приказати на позорници; ~ на јавни ст уп ср амоте јавно жигосати;~ пред очи живо описати; ~ своје погледе (о чему) судити (о чему); ~ високо стет борити се, галагати се за што; ~ на глас учиншти познатим, учинити да се о коме или чему много говори; ~ на јаву (видик, видело, иа светло дана, на пазар, пре д свет, пред јавност) обелоданити, обзнанити; ~ на површину учинити познатим. — Било је много таквих које је рат изнео на површину. Андр. И.; ~ на својим плећима,
Пододреднице
престати носити јаја (о кокошки)
Изворни текст (OCR)
изнѐсен, -ѐна и и̏зне̄т) сврш. 1. а. носећи одстранити из чега, преместити из чега ван, напоље. — Показали су где је живео Лутер и изнели су неке његове ствари и посуђе. Нен. Љ. Смртне остатке покојникове ... изнијели су на рукама родбина и пријатељи. Крањч. Стј. фиг. Ту су били сви .. који нису изнели из школе ни једног слова. Глиш. б. носећи учинити да оно што је доле дође горе, на место које је повише. — Ми једва себе извлачимо, а тек како они изнеше топове на овај крш. Јак. Ствар хрватске слободе и независности упропашћивали су ... они људи које је народ ... изнио и поставио на своје чело. П 1939. 2. послужити кога чим, поставити пред кога као послужење, част, поклон. — Закоље брава, и кад rа изнесу за вечеру, оставе од њега главу чобану. Вук. На вијећников стол изнијели шампањац. Цар Е. 3. а. испричати, саопштити. — Дружина шутјела и чекала да Алијаrа изнесе тај доживљај. Мул. Одмах јој је она језгровито изнијела сва лукавства. Божић. б. зло о коме рећи, обедити, оклеветати, потворити кога. — Брани се да није ... изнео тај глас за девојку. Срем. Ама, изнесу често на човека и што није. Андр. И. 4. достићи износ, вредност, суму. — То би могло да изнесе књигу од читавиХ десет штампаних табака. Нуш. Ванредни кредити су за четири године намесничке владе изнели неколико милиона. Јов. С. 5. покр. поднети докраја, истрајати, издржати. — Шта је Грчка прама Русији, па ни она не могаше изнијети с царем без туђе помоћи. Мул. Како можеш изнијети међу том чељади? Рј. А.