изобича́јити
изобичајити
Лема
изобичајити
Извор
том 2, стр. 421, редослед 15
- —
потиснути, одстранити из обичаја, употребе, примене.
— да изобичаји.
Све што му се чинило да је турско, гледао је
Пододреднице
1. изићи из обичаја, из употребе, нв бити даље у обичају. — Оно што се једном изобичаји тешко се икад враћа у истом облику. СКГ 1937. Утрке се помало изобичајиле. Куш. 2. ући у обичај, уобичајити се. — Ја не бих знао управо доказати да ли се ова игра у народу изобичајила из шале и подсмијеха. Рј. А
Изворни текст (OCR)
изобича́јити, -ѝча̄јӣм сврш. потиснути, одстранити из обичаја, употребе, примене. — Све што му се чинило да је турско, гледао је да изобичаји. Нен. Љ.