изобли́чити

изобличити

Стална адреса

Лема

изобличити

Извор

том 2, стр. 421, редослед 19

1.
променити обличје, изнаказити, нагрдити; изопачити, искривити.
— Први удари живота изобличили су у нама наше првашње назоре живота
Цар Е.
Погледа је ... својим разроким десним оком. Тај поглед учини јој се да је Марково лице изобличио грђе но игда.
Ћип.
2.
разобличити, раскринкати, разоткрити.
— Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на кајање.
Лаз. Л.
Као бивши руководиоци немачког логора смрти изобличени су и ухапшени.
Поз. 1948

Пододреднице

~ се

добити ружан, ненормалан изглед, изнаказити се; изгубити правилан облик. — Мати се изобличила и као да је преплашена. Пав. Смањио сам се од мраза, искривио и изобличио. Вујач

добити ружан, ненормалан изглед, изнаказити се; изгубити правилан облик.

Изворни текст (OCR)

изобли́чити, -о̀блӣчӣм сврш. 1. променити обличје, изнаказити, нагрдити; изопачити, искривити. — Први удари живота изобличили су у нама наше првашње назоре живота. Цар Е. Погледа је ... својим разроким десним оком. Тај поглед учини јој се да је Марково лице изобличио грђе но игда. Ћип. 2. разобличити, раскринкати, разоткрити. — Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на кајање. Лаз. Л. Као бивши руководиоци немачког логора смрти изобличени су и ухапшени. Поз. 1948.