изогла́вити

изоглавити

Лема

изоглавити

Извор

том 2, стр. 422, редослед 6

—
скинути оглав (коњу, магарцу и сл.), изуларити. Рј. А.
сл. — слично

Пододреднице

~ се

фиг. разуларити се, распалити се, раздражити се. — Бјеше пошла Срдарова »једра Јелица« ... а за њом ... друга јелка са некојим дјевојкама. Бакоњи се тек сад машта изоглави. Мат. Његове страсти ... су се већ биле изоглавиле из оглави разума. Креш

фиг. разуларити се, распалити се, раздражити се.

Изворни текст (OCR)

изогла́вити, -о̀гла̄вӣм сврш. скинути оглав (коњу, магарцу и сл.), изуларити. Рј. А.