Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

и̏зокола

прилтом 2, стр. 422

и̏зокола

изокола QA: medium

Лема

изокола

Извор

том 2, стр. 422, редослед 23

  1. 1.

    с околних места или страна; око нечега, наоколо.

    с — средњи род
    — Уз ватре се ћевапи пеку, а гладне желучине изокола на њих зијевају.
    Јурк.
    Са грожђа зуји сијасет кукаца ... што су се изокола окупили. ип.
  2. 2.

    фиг. околишећи, издалека.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — И почеше, онако изокола, наговештавати Илији жеље своје.
    Вес.
    Ми се све боцкамо некуд изокола, дај мало да погледамо па сриједу! Лал. и̏зок5лан, -лна, -лно који је ззоколо, унаоколо.
    — А он нам црта ... идилу морскога рибарења и чари изоколног оточја.
    Водн.
Изворни текст (OCR)
и̏зокола прил. 1. с околних места или страна; око нечега, наоколо. — Уз ватре се ћевапи пеку, а гладне желучине изокола на њих зијевају. Јурк. Са грожђа зуји сијасет кукаца ... што су се изокола окупили. ип. 2. фиг. околишећи, издалека. — И почеше, онако изокола, наговештавати Илији жеље своје. Вес. Ми се све боцкамо некуд изокола, дај мало да погледамо па сриједу! Лал. и̏зок5лан, -лна, -лно који је ззоколо, унаоколо. — А он нам црта ... идилу морскога рибарења и чари изоколног оточја. Водн.