Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

изола́ција

жтом 2, стр. 423

изола́ција

изолација

Лема

изолација

Етимологија

Italian

Извор

том 2, стр. 423, редослед 7

  1. 1.а.

    одвајање и спречавање свакога додира с околином, одвојеност, одељеност од других, усамљеност, осамљеност

    с — средњи род
    — Тај стари господин живио је у савршеној изолацији.
    Крл.
  2. 1.б.

    одвајање болесних од здравих.

    medicine
    мед. — медицина
    — Правилник за изолацију заразних болесника.
    Дед. В.
  3. 2.а.

    одвајање електричне струје помоћу изолатора од околних предмета; спречавање деловања, дејства или продирања нечега помоћу облоге, преграде и сл.: електрична ~, топлотна ~, ~ од влаге.

    physics
    физ. — физикасл. — слично
  4. 2.б.

    оно што служи да се спречи деловање или продирање нечега: пробити изолацију, скинути изолацију.

Изворни текст (OCR)
изола́ција ж тал. 1. а. одвајање и спречавање свакога додира с околином, одвојеност, одељеност од других, усамљеност, осамљеност. — Тај стари господин живио је у савршеној изолацији. Крл. б. мед. одвајање болесних од здравих. — Правилник за изолацију заразних болесника. Дед. В. 2. физ. а. одвајање електричне струје помоћу изолатора од околних предмета; спречавање деловања, дејства или продирања нечега помоћу облоге, преграде и сл.: електрична ~, топлотна ~, ~ од влаге. б. оно што служи да се спречи деловање или продирање нечега: пробити изолацију, скинути изолацију.