изо̀рати
изорати QA: medium
Лема
изорати
Извор
том 2, стр. 424, редослед 28
- 2.
(аор. изо̀ра2 2. и
- 3.
л и̏зора̄ и изо̀ра) сврш.
- 1.а.
свршити орање, поорати све што је требало орати.
— Да ми даш једног дана Гојка
— пошто изоремо
— да претресем ограду на авлији.
Сви већ изораше и посијаше, само је његово пусто.
Далматинци скачу на супротни бријег ... Изорали су Дрину сплавима], ту крваву њиву.
- 1.б.
фиг. изборати, наборати (чело).
— Сиво небо не притисну оловном нијемом тежином тек кровове ... него и брижна, изорана чсла.
- 2.а.
орући извадити из гемље на површину.
— Преломљен мач аварски изеден земљом изорао је плуг из вечног сна.
- 2.б.
орући добити, зарадити.
— Многи властеличић не може у овој земљи изорати колико просјак напроси.
Изворни текст (OCR)
изо̀рати, ѝзоре̄м (аор. изо̀ра2, 2. и 3. л. и̏зора̄ и изо̀ра) сврш. 1. а. свршити орање, поорати све што је требало орати. — Да ми даш једног дана Гојка — пошто изоремо — да претресем ограду на авлији. Вес. Сви већ изораше и посијаше, само је његово пусто. Мишк. фиг. Далматинци скачу на супротни бријег ... Изорали су Дрину сплавима], ту крваву њиву. Наз. б. фиг. изборати, наборати (чело). — Сиво небо не притисну оловном нијемом тежином тек кровове ... него и брижна, изорана чсла. Матош. 2. а. орући извадити из гемље на површину. — Преломљен мач аварски изеден земљом изорао је плуг из вечног сна. Чипл. б. орући добити, зарадити. — Многи властеличић не може у овој земљи изорати колико просјак напроси. Кнеж. Л.