изо̀стати

изостати QA: medium

Лема

изостати

Извор

том 2, стр. 425, редослед 11

1.
(аор. изо̀стах, изо̀стадох и изо̀станух) сврш. не доћи куда би требало доћи, не бити, не појавитш се тамо где треба бити; престати долазити негде.
— Непрестано сам с њим. Како изостанем једно пре или послеподне, ето ти Вукала или Ђука к мени.
Нен. Љ.
Слиједећег је дана изашао из куће први пут откад је изостао из Vреда.
Бег.
Али један по један престадоше сви гости да долазе. Неко вријеме је виђала још само Матана Боштора, па онда и он изостаде. 4ндр. И.
2.а.
остат иза других, заостати.
— Али Марта изостаде из хрпе Беглушкиња.
Шимун.
Мењала је корак кад год би јој син изостао или пошао брже. Чичл.
2.б.
фиг. бити, постати гори у чему од другога.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Наш свет је, на жалост, изостаоиза Швајцараца и Американаца.
Срем.
Мерима сазнаје за ту огромну жртву Омерову смрт]; у њену тугу меша се жеља да н изостане иза драгана у жртвовању. Проо̀
3.
остати изванчега, не бити ту, недостајати.
— До тога је био бијели птапић који некоћ није тако лако смио изостати код законских и судских чина.
Шкреб
Изостане ли овај вољни напор у потребном моменту, воља неће бити остварена.
Псих.

Изворни текст (OCR)

изо̀стати, -о̀стане̄м (аор. изо̀стах, изо̀стадох и изо̀станух) сврш. 1. не доћи куда би требало доћи, не бити, не појавитш се тамо где треба бити; престати долазити негде. — Непрестано сам с њим. Како изостанем једно пре или послеподне, ето ти Вукала или Ђука к мени. Нен. Љ. Слиједећег је дана изашао из куће први пут откад је изостао из Vреда. Бег. Али један по један престадоше сви гости да долазе. Неко вријеме је виђала још само Матана Боштора, па онда и он изостаде. 4ндр. И. 2. а. остат иза других, заостати. — Али Марта изостаде из хрпе Беглушкиња. Шимун. Мењала је корак кад год би јој син изостао или пошао брже. Чичл. б. фиг. бити, постати гори у чему од другога. — Наш свет је, на жалост, изостаоиза Швајцараца и Американаца. Срем. Мерима сазнаје за ту огромну жртву Омерову смрт]; у њену тугу меша се жеља да н изостане иза драгана у жртвовању. Проо̀ 3. остати изванчега, не бити ту, недостајати. — До тога је био бијели птапић који некоћ није тако лако смио изостати код законских и судских чина. Шкреб. Изостане ли овај вољни напор у потребном моменту, воља неће бити остварена. Псих.