изра́дити
израдити
Лема
израдити
Извор
том 2, стр. 427, редослед 1
- 1.а.
начинити, направити што ручним или механичким радон
— Начинио једну клупу дуж зида, па сто, па три столице. Све је то израдио мајсторски
Фотографу је одбио снимање дворца, јер ће га умјетник израдити у уљу. Гор. б разрадити, обрадити.
— Живот градски, малоградски и сеоски израђен је детаљном тачношћу.
За савлађивање тих препрека ... било је потребно постићи две ствари: стварати организацију и израдити тактику.
- 1.в.
увежбати радом, дотерати, усавршити.
— Он је у Србију дошао са израђеним идејама и утврђеним планом рада.
Није израђен, али диван глас, треба га израдити.
- 2.а.
створити, остварити.
— Е́то, то је све шта чините, а шта израдите?
— Ништа!
Језиком нећете ништа израдити!
- 2.б.
направити, изазвати, проузроковати.
— Жао ми Паве, жао ми Велинке, а жао ми и lере ... Све то луда Велинчина памет изради.
- 3.
свршити какав посао, постићи што за себе или другога, испословати.
— Помену ми да треба од њеног оца да ми изради место у Београду.
Лако би Мишко израдио код директора њој и бољи
Кол. фиr. Моја расnрава ... израдила ми је помоћ из закладе.
- 4.
радом добити, стећи, зарадити, привредити.
— Кад је Туба стала на снагУ, ишла је по селу по надницама да изради којИ грош за шаку соли.
- 5.
(кога) подвалити (коме), преварити.
vulgar— Еј црни мој Војо ... Вараш се ... ако мислиш мене да израдиш.Вучо. Иза станице хонведски хусари зафркавали су два пољска Јеврејина: најпре их жестоко израдили за читаву корпу ракије.
Пододреднице
постати бољи, савршенији у раду, изградити се, усавршити се. — У нашем друштву ... где се људи тако тешко и споро израђују, мало их је који су се тако потпуно израдили. Скерл
Изворни текст (OCR)
изра́дити, ѝзра̄дӣм сврш. 1. а. начинити, направити што ручним или механичким радон. — Начинио једну клупу дуж зида, па сто, па три столице. Све је то израдио мајсторски Вес. Фотографу је одбио снимање дворца, јер ће га умјетник израдити у уљу. Гор. б разрадити, обрадити. — Живот градски, малоградски и сеоски израђен је детаљном тачношћу. Матош. За савлађивање тих препрека ... било је потребно постићи две ствари: стварати организацију и израдити тактику. Панд. в. увежбати радом, дотерати, усавршити. — Он је у Србију дошао са израђеним идејама и утврђеним планом рада. Скерл. Није израђен, али диван глас, треба га израдити. Крањч. Стј. 2. а. створити, остварити. — Е́то, то је све шта чините, а шта израдите? — Ништа! Трифк. Језиком нећете ништа израдити! Бен. б. направити, изазвати, проузроковати. — Жао ми Паве, жао ми Велинке, а жао ми и lере ... Све то луда Велинчина памет изради. Вес. 3. свршити какав посао, постићи што за себе или другога, испословати. — Помену ми да треба од њеног оца да ми изради место у Београду. Уск. Лако би Мишко израдио код директора њој и бољи стан. Кол. фиr. Моја расnрава ... израдила ми је помоћ из закладе. ХР 1928. 4. радом добити, стећи, зарадити, привредити. — Кад је Туба стала на снагУ, ишла је по селу по надницама да изради којИ грош за шаку соли. Коч. 5. (кога) вулг. подвалити (коме), преварити. — Еј црни мој Војо ... Вараш се ... ако мислиш мене да израдиш.Вучо. Иза станице хонведски хусари зафркавали су два пољска Јеврејина: најпре их жестоко израдили за читаву корпу ракије. Вин.