Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

изре́вен

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 433

изре́вен

изревен, изрит QA: medium

Стална адреса

Лема

изревен

Варијанте

изрит, и̏зрӣт

Извор

том 2, стр. 433, редослед 15

  1. 1.

    ) сврш. 1 ријућа ископати, изровати, издупсти.

    — Усијана ђулад ... забише се далеко у земљV, изривши и избацивши високо у вазду2 црну земљу.
    Глиш.
    Под земљу пчеле се завућ у рупу изриту знаду.
    Марет.
    Страх је изрио по твојој души као гундељ по кромпиру.
    Ћос. Д.
  2. 2.

    уситнити, растрести земљу (ради сејања).

  3. 3.

    ријући добити, постићи. Р-К Реч.

Изворни текст (OCR)
изре́вен, -ѐна и и̏зрӣт) сврш. 1. ријућа ископати, изровати, издупсти. — Усијана ђулад ... забише се далеко у земљV, изривши и избацивши високо у вазду2 црну земљу. Глиш. Под земљу пчеле се завућ у рупу изриту знаду. Марет. Страх је изрио по твојој души као гундељ по кромпиру. Ћос. Д. 2. уситнити, растрести земљу (ради сејања). 3. ријући добити, постићи. Р-К Реч.