и̏зрека
изрека
Лема
изрека
Извор
том 2, стр. 431, редослед 15
- 1.
(дат. -ци) реченица или скуп речи којима се што изриче, јавља, саопштава.
— Марко ... приповједи испрекиданим изрекама ... вечерашњи доrађај.
Н вјеки вјеков!
— понављао је често у себи ту завршну погребну брачну изреку.
- 2.
сажета реченица која садржи какву мисао или моралну поуку, мудра реченица, сентенција.
— И један и други сипао је све саме чословице и опћените изреке.
Изреке о моралу имају само онда вредности ако произлазе из личног искуства.
- 3.
правн. = изријек (2) главни део првсуде којом суд одлучује о кривици оптуженог или о тужбеном захтеву тужитеља (диспозитив).
Изворни текст (OCR)
и̏зрека ж (дат. -ци) 1. реченица или скуп речи којима се што изриче, јавља, саопштава. — Марко ... приповједи испрекиданим изрекама ... вечерашњи доrађај. Бег. Н вјеки вјеков! — понављао је често у себи ту завршну погребну брачну изреку. Ћоп. 2. сажета реченица која садржи какву мисао или моралну поуку, мудра реченица, сентенција. — И један и други сипао је све саме чословице и опћените изреке. О-А. Изреке о моралу имају само онда вредности ако произлазе из личног искуства. Пед. 3. правн. = изријек (2) главни део првсуде којом суд одлучује о кривици оптуженог или о тужбеном захтеву тужитеља (диспозитив).