Одредница

изрѐћи

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 432

изрѐћи

изрећи

Стална адреса

Лема

изрећи

Варијанте

ѝзрећи

Извор

том 2, стр. 432, редослед 7

  1. 1.

    сврш. речима исказати, изговорити.

    — И̏обратиме! ... Реци ми ко те уби? ... Тек он то изрече, а потавне лице Бранково
    Вес.
    Посљедњу је ријеч изрекао неким тајанствено свечаним гласом.
    Јонке
  2. 2.

    прогласити, донети, одредити: ~ казну.

    — Исте вечери је НОО изрекао смртну осуду
    Дед. В.
    Чинило јој се као да ће јој доктор Зорић сад изрећи пресуду: да ли ће ослепити или не?
    Рист.

Пододреднице

~ се

1. нехотице рећи што се није хтело или мислило рећи, изговорити што неопрезно. — Неки који су били простодушнији изрекли су се у чуду. О-. Пред Чедом не смемда те споменем. Још је неразуман па ће да се 28ж изрекне у комшилуку и код деце. Ћос. Д. 2. необ. изјаснити се, донети одлуку. — Успјех гласовања дознао сам истом сада под саму ноћ: људи су се изрекли за гробље. Дук

нехотице рећи што се није хтело или мислило рећи, изговорити што неопрезно.необ. изјаснити се, донети одлуку.
Изворни текст (OCR)
изрѐћи, изрѐче̄м и ѝзрећи, ѝзрече̄м сврш. 1. речима исказати, изговорити. — И̏обратиме! ... Реци ми ко те уби? ... Тек он то изрече, а потавне лице Бранково Вес. Посљедњу је ријеч изрекао неким тајанствено свечаним гласом. Јонке. 2. прогласити, донети, одредити: ~ казну. — Исте вечери је НОО изрекао смртну осуду Дед. В. Чинило јој се као да ће јој доктор Зорић сад изрећи пресуду: да ли ће ослепити или не? Рист.