Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

изрита́вати

несврштом 2, стр. 433

изрита́вати

изритавати

Лема

изритавати

Извор

том 2, стр. 433, редослед 13

  1. —

    и уч. према изритати се.

    уч. — учестали глагол
    — Са столице га изри́тати се, ѝзрӣта̄м се сврш. ритати се досита, наритати се; фиr. избеснети се, истутњити се, протерати своје. пијанога скидосмо ... Туд се је мало изритавао и бранио ... али му у час мртви сан тијело обломи.
    Јурк.
Изворни текст (OCR)
изрита́вати се, -ѝта̄ва̄м се несврш. и уч. према изритати се. — Са столице га пијанога скидосмо ... Туд се је мало изритавао и бранио ... али му у час мртви сан тијело обломи. Јурк. изри́тати се, ѝзрӣта̄м се сврш. ритати се досита, наритати се; фиr. избеснети се, истутњити се, протерати своје.