Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

изруга́ва̄ње

стом 2, стр. 435

изруга́ва̄ње

изругавање

Стална адреса

Лема

изругавање

Извор

том 2, стр. 435, редослед 5

  1. —

    гл. им од изругавати се се наругати коме, изврћи руглу, смеху, исмејати кога.

    гл. — глагол, глаголски
    — Кнез се њим изруга и изасмије. Љуб. Одлучи Андријашевић да се свему томе изруга.
    Нех.
Изворни текст (OCR)
изруга́ва̄ње с гл. им од изругавати се. изруга́вати (се), -у̀га̄ва̄м (се) = изругивати (се) несврш. према изругати (се). изру́гати (се), ѝзрӯга̄м (се) сврш. много се наругати коме, изврћи руглу, смеху, исмејати кога. — Кнез се њим изруга и изасмије. Љуб. Одлучи Андријашевић да се свему томе изруга. Нех.