изу̀мети

изумети

Лема

изумети

Извор

том 2, стр. 437, редослед 16

1.
ијек. изу̀мјети, сврш. 1 наћи истраживањем нешто што се пре није знало, изнаћи.
ијек. — ијекавски
— Колико година је прошло како је Гутенберг изумео слово, а тек јучер су »укинуте батине«.
Лаз. Л.
Ту су ти ... бочице с мирисном водицом, па посебне с неким наново изумљеним балунчићима.
Драж.
2.
смислити нешто што не постоји и навести то као истину, измислити.
— ... И ти би какову ријеч, о старче, изумио брзо да тко струку ти даде и кошуљу.
М-И

Изворни текст (OCR)

изу̀мети, изу̀ме̄м, ијек. изу̀мјети, сврш. 1. наћи истраживањем нешто што се пре није знало, изнаћи. — Колико година је прошло како је Гутенберг изумео слово, а тек јучер су »укинуте батине«. Лаз. Л. Ту су ти ... бочице с мирисном водицом, па посебне с неким наново изумљеним балунчићима. Драж. 2. смислити нешто што не постоји и навести то као истину, измислити. — ... И ти би какову ријеч, о старче, изумио брзо да тко струку ти даде и кошуљу. М-И.