изу̀митељ
изумитељ
Лема
изумитељ
Извор
том 2, стр. 438, редослед 1
- —
онај који је што изумео, који је изнашао што је пре било непознато, проналазач; исп. изумилац, изумелац.
— Њихов је изумитељ, судим ја, у паклу наrрађен за свој сотонски изум. Вел. Изумитељ ово еликсира у историји човечанства заузима прво место иза lастера. Б 1958.
Изворни текст (OCR)
изу̀митељ м онај који је што изумео, који је изнашао што је пре било непознато, проналазач; исп. изумилац, изумелац. — Њихов је изумитељ, судим ја, у паклу наrрађен за свој сотонски изум. Вел. Изумитељ ово еликсира у историји човечанства заузима прво место иза lастера. Б 1958.