Одредница

изу́ститн

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 438

изу́ститн

изуститн

Стална адреса

Лема

изуститн

Извор

том 2, стр. 438, редослед 20

  1. (трп. прид. зӯшћен) Сврш. испустити из уста, једва изговорити, изјавити, изрећи.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Мислила је: то неће смети никад изустити, а ето изусти. Вес. ријечце да би изустила.
    Киш
    Мама Сидина долазила и одлазила те ни

Пододреднице

~ се

заст. изјаснити се за што. — Ми бисмо се за њихово сједињење изустили кад би то рећа наших народа питала. Старч

изјаснити се за што.
Изворни текст (OCR)
изу́ститн, ѝзӯстӣм (трп. прид. зӯшћен) Сврш. испустити из уста, једва изговорити, изјавити, изрећи. — Мислила је: то неће смети никад изустити, а ето изусти. Вес. Мама Сидина долазила и одлазила те ни ријечце да би изустила. Киш.