Одредница

изјау̀кати

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 393

изјау̀кати

изјаукати

Лема

изјаукати

Варијанте

изјау́кати

Извор

том 2, стр. 393, редослед 14

  1. (имп. изјау̀чи и изјау́чи) сврш. јаукањем

    имп. — императив
    кукањем нешто постићи, стећи, изјадиковати.
    Р-К Реч.

Пододреднице

~ се

1. престати јаукати, 2. изјадати се. — Цео дан радим као стока ... пред вече ... Изјаучем се у себи овако слаб и грозничав. Сек

престати јаукатиизјадати се.
Изворни текст (OCR)
изјау̀кати, -а̀уче̄м и изјау́кати, -а̀ӯче̄м (имп. изјау̀чи и изјау́чи) сврш. јаукањем, кукањем нешто постићи, стећи, изјадиковати. Р-К Реч.