изју́риги

изјуриги QA: medium

Лема

изјуриги

Извор

том 2, стр. 395, редослед 8

1.
непрел. брзо, нагло изићи.
непрел. — непрелазни глагол
— Крај сами2 врата ... окрете леђа и изјури из разреда.
Ћос. Б.
2.
прел. истерати, изагнати.
— Потукао се са Имром и изјурио га из свог дућана.
Дом.
Изјурит ћу њему душу из њедара.
Вел.

Изворни текст (OCR)

изју́риги, ѝзјӯрӣм сврш. 1. непрел. брзо, нагло изићи. — Крај сами2 врата ... окрете леђа и изјури из разреда. Ћос. Б. 2. прел. истерати, изагнати. — Потукао се са Имром и изјурио га из свог дућана. Дом. Изјурит ћу њему душу из њедара. Вел.