и́кавац
икавац
Лема
икавац
Извор
том 2, стр. 439, редослед 25
- —
(ген. мн. -а̄ца̄) онај који говори говором у којем је од негдашњега »јат« настало »и«.
— Икавац сам по срцу и души и ја са̂м.
Изворни текст (OCR)
и́кавац, -а̄вца м (ген. мн. -а̄ца̄) онај који говори говором у којем је од негдашњега »јат« настало »и«. — Икавац сам по срцу и души и ја са̂м. Вел.