ѝмати
имати, имадем QA: medium
Лема
имати
Варијанте
имадем, има́де̄м
Извор
том 2, стр. 444, редослед 6
- 2.
(мн. има́мо, ѝма̄мо и има́де̄мо, -те; през. у служби футура II ѝмадне̄м; имп. ѝма̄ј и ѝмадни; аор. 2. и
- 3.
и̏ма̄ и ѝма) несврш1.
- 1.а.
располагати чим као својом имовином, бити власник, поседовати:
кућу, ~ новаца, ~ хране.
- 1.б.
(без допуне) бити имућан, богат.
Боље је умјети него имати. Н. посл. Вук. 2. за истицање постојања чега што је у некој вези са субјектом(са допуном од које зависи ближе значење) а. поседовати неку особину, одликовати се чим: ~ плаве очи, ~ памети, ~ углед, ~ искуство. — Он је хвали да има укуса. Макс. Имао је нагао карактер. Крањч. Стј. б. бити у каквом стању, расположењу, бити обузет чим: ~ наду, ~ жељу, ~ вољу, ~ намерV, ~осећај, главобољу, ~ несаницУ.
- 1.в.
бити пред чим што следи, што треба да се збуде или уради: обавезу, ~ задатак, ~ састанак. Г. бити у каквом односу с ким: ~ брата, ~ жену, ~ суседа, ~ непријатеља, ~ сарадника, ~ купца. 3. носити на себи (што од одеће). —У аутомобилу има капу, на броду носи шал. Каш.
- 4.
а. садржавати, мерити, обухватати ~ два метра висине.
(ка има четири литре. Вук Рј. б. навршавати одређено време постојања, живота, бити одређене старости: ~ сто година. — Нема пуно осамнаест љета. Њег. 5. (обично безл.) а. трајати, не бити утрошен, исцрпен: узимајте док има! има ли воде? б. живети, проводити век; постојати, налазити се на свету. — Вичем откада ме има. Вел. Имају нека два Стојана ... један ће бити сигурно тај што га тражиш. Макс. в. навршитисе, протећи. —То је давно било ... Има пуних тридесет година. Мат. 6. а. желети, намеравати, бити готов, вољан. — Имам нешто да вас упитам. Уск. Шта ми имате рећи, питам вас. Креш. б. требати, морати, бити обавезан. — Ујутру имаш рано устати, наложити ватру ... и донијети воде. Ћор. Насталу штету имамо покрити нашом кауцијом. Сим. 7. ступати с ким у сексуалне односе. — Је ли пристојно да јавно живиш с девојком коју је цео свет имао? Цар М. 8. покр. у вези с инфинитивом кад се истиче да је мало недостајало да се догоди што неповољно. — Имао сам ову ноћ пијехнути. Вук Рј. Имах мртав панут од смијеха.
Фразе
~ право бити у праву; ~ радо кога волети кога. —Влатко је поштен човјек, и жене су га радо имале. Шен.; ~ у глави алкохола бити припит.
Пододреднице
1. заст. односити се. — Закон ... и народ у државном животу имају се како у човјеку душа и тијело. Старч. 2. заст. бити, живети, пролазити (добро или зло); бити имућан. — Добро се он има. Вук Рј. 3. покр. родити се. — Кад ... Морава однесе кључ, а њему се син имао. Рад. Д
Изворни текст (OCR)
ѝмати, -а̄м и има́де̄м (мн. има́мо, ѝма̄мо и има́де̄мо, -те; през. у служби футура II ѝмадне̄м; имп. ѝма̄ј и ѝмадни; аор. 2. и 3. л. и̏ма̄ и ѝма) несврш1. 1. а. располагати чим као својом имовином, бити власник, поседовати: