Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

и̏меновати

сврштом 2, стр. 445

и̏меновати

именовати

Стална адреса

Лема

именовати

Извор

том 2, стр. 445, редослед 17

  1. 1.

    и несврш. 1 каз(ив)ати име, навести, наводити по имену. —Снегови су и сметови сву околину преобразили, нипошто не би могао поједина места именовати! Јакш. Ђ. Анте Старчевић пишући ове ријечи именовао је Кватерника. Нех.

    несврш. — несвршени глагол
  2. 2.

    поставити, постављати кога за што.

    — Друштво може старешину свргнути и другога именовати.
    Ђорђ.
    Ја те именујем надстојником транспорта.
    Јонке

Пододреднице

~ се

1. наз(и)ватисе. — Шћепан Мали ... знамениту је епоху у Црној Гори и у околини учинио именујући се руским царем. Њег. 2. казати своје име, представити се. — Умијешам се у занимљиви разговор и када се именујем ... гласно се насмије. Матош

наз(и)ватисе.казати своје име, представити се.
Изворни текст (OCR)
и̏меновати, -нује̄м сврш. и несврш. 1. каз(ив)ати име, навести, наводити по имену. —Снегови су и сметови сву околину преобразили, нипошто не би могао поједина места именовати! Јакш. Ђ. Анте Старчевић пишући ове ријечи именовао је Кватерника. Нех. 2. поставити, постављати кога за што. — Друштво може старешину свргнути и другога именовати. Ђорђ. Ја те именујем надстојником транспорта. Јонке.