Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

и̏мператӣван

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 447

и̏мператӣван

императиван

Лема

императиван

Извор

том 2, стр. 447, редослед 1

  1. —

    који има особину императива, који се мора послушати, обавезан.

    — Та мати је морала бити једна од оних јаких и императивних жена какве се изузетно ... јављају у нашем народу. Скерл Не може бити држава подвргнута једном императивном правилу. Мј. 193б.
Изворни текст (OCR)
и̏мператӣван, -вна, -вно који има особину императива, који се мора послушати, обавезан. — Та мати је морала бити једна од оних јаких и императивних жена какве се изузетно ... јављају у нашем народу. Скерл Не може бити држава подвргнута једном императивном правилу. Мј. 193б.