и̏мператӣв
императив
Лема
императив
Етимологија
Latin
Извор
том 2, стр. 446, редослед 27
- 1.
оно што се мора учинити, прека потреба, захтев, задатак.
— Извести дивизију што пре из шуме, док још има снаге да гази снег, био је императив који се наметнуо.
Он Вук је доиста у пуној мери извршивао императив времена и друштва.
- 2.
нагон, снажна побуда.
— Код њега је стваралачки императив разбијао окове, и људске су страсти јаче у његову дјелу од свих ограда.
- 3.
грам. глаголски облик којим се изриче заповест, савет или молба, заповедни начин.
Фразе
категорички ~ фил. у Кантовој идеалистичкој филозофији безувјетна, безусловна морална заповест која је тобоже од искона својствена разуму и која је темељ морала.
Изворни текст (OCR)
и̏мператӣв м лат. 1. оно што се мора учинити, прека потреба, захтев, задатак. — Извести дивизију што пре из шуме, док још има снаге да гази снег, био је императив који се наметнуо. Дед. В. Он Вук је доиста у пуној мери извршивао императив времена и друштва. Богдан. 2. нагон, снажна побуда. — Код њега је стваралачки императив разбијао окове, и људске су страсти јаче у његову дјелу од свих ограда. Комб. 3. грам. глаголски облик којим се изриче заповест, савет или молба, заповедни начин.