и̑нош

инош

инош

том 2, стр. 457, редослед 14

—
мађ. слуга, лакеј.
dialectal
покр. — покрајински
— Господарство је повјерио сасвим свому иноШУ О̏ал.

Изворни текст (OCR)

и̑нош м мађ. покр. слуга, лакеј. — Господарство је повјерио сасвим свому иноШУ. О̏ал.