Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

инта̀рзија

жтом 2, стр. 460

инта̀рзија

интарзија

Лема

интарзија

Етимологија

Latin

Извор

том 2, стр. 460, редослед 5

  1. —

    ум. украшавање предмета од дрвета умецима различите боје.

    ум. — уметност
    — НИН 1959. Једна стара комода са интарзијама блиста. ѝнтачити (се), -ӣм (се) несврш.
    Тур.
    упорно и стално говорити исто, инатити се.
    — Интачи мати по своју, све наврће говор на оно своје смишљено.
    Михољ.
Изворни текст (OCR)
инта̀рзија ж лат. ум. украшавање предмета од дрвета умецима различите боје. — Једна стара комода са интарзијама блиста. НИН 1959. ѝнтачити (се), -ӣм (се) несврш. тур. упорно и стално говорити исто, инатити се. — Интачи мати по своју, све наврће говор на оно своје смишљено. Михољ.