Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

интона́ција

жтом 2, стр. 463

интона́ција

интонација

Лема

интонација

Етимологија

Latin

Извор

том 2, стр. 463, редослед 22

  1. 1.

    повисивање и снижавање гласа.

    — Иронија се у говору означава нарочитим реченичким нагласком, интонацијом.
    Т. књ.
  2. 2.а.

    звучање гласа или инструмента.

    music
    муз. — музика
    — Звонка, страсна боја њеног гласа, његова необична интонација натераше гомилу да се утиша.
    Моск.
  3. 2.б.

    почетни тон, започињање певања или свирања.

  4. 3.

    акцент, тонске карактеристике акцента.

    — Код једносложних ријечи треба преносити акцент на проклитику ... гдје се ради о силазним интонацијама.
    Ј 1957
Изворни текст (OCR)
интона́ција ж лат. 1. повисивање и снижавање гласа. — Иронија се у говору означава нарочитим реченичким нагласком, интонацијом. Т. књ. 2. муз. а. звучање гласа или инструмента. — Звонка, страсна боја њеног гласа, његова необична интонација натераше гомилу да се утиша. Моск. б. почетни тон, започињање певања или свирања. 3. акцент, тонске карактеристике акцента. — Код једносложних ријечи треба преносити акцент на проклитику ... гдје се ради о силазним интонацијама. Ј 1957.