ѝнтоновати

интоновати

интоновати

том 2, стр. 464, редослед 2

в.
и несврш необ в. интонирати.
в. — (после броја) век
— Дум Иван није интоновао речи обично, него је готово скандирао.
Поп. П.

Изворни текст (OCR)

ѝнтоновати, -нује̄м сврш. и несврш. необ в. интонирати. — Дум Иван није интоновао речи обично, него је готово скандирао. Поп. П.