иро̀низоватн

иронизоватн

иронизоватн

том 2, стр. 468, редослед 4

—
в. иронизирати.
в.
В. пр. уз гл. им. иронизовање.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

иро̀низоватн, -зује̄м несврш. в. иронизирати. В. пр. уз гл. им. иронизовање.