иса̀катити
исакатити
Лема
исакатити
Извор
том 2, стр. 468, редослед 20
- —
(трл. прид. иса̀каћен) сврш. осакатити, извршити сакаћење на или уопште захватајући у већој мери предмет, учинити кога сакатим, богаљем, обогаљити.
— исакати ... Ја јој зато ни десету не вјерујем.
више предмета, на више места истог предмета Ти ... као да си опет исакатио моју младу шуму. Шапч. И руке би исакатио. Шов. фиг. Морам ... да је слушам ... А она мора да
Пододреднице
уз. повр. — Докле ће се људи међу собом исакатити или поубијати. Вук
Изворни текст (OCR)
иса̀катити, -ӣм (трл. прид. иса̀каћен) сврш. осакатити, извршити сакаћење на више предмета, на више места истог предмета или уопште захватајући у већој мери предмет, учинити кога сакатим, богаљем, обогаљити. — Ти ... као да си опет исакатио моју младу шуму. Шапч. И руке би исакатио. Шов. фиг. Морам ... да је слушам ... А она мора да исакати ... Ја јој зато ни десету не вјерујем. Срем.