Одредница

ѝсећи

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 469

ѝсећи

исећи

Лема

исећи

Извор

том 2, стр. 469, редослед 19

  1. 1.а.

    ијек. ѝсјећи, сврш. 1 а. секући, расецајући изделити на делове или израздвајати на поједине елементе.

    ијек. — ијекавски
    — Кад је стијењ био подигнут, видио је своје папире исјечене.
    Торб.
    Доље је као на пладњу лежао непознат град. Био је попут торте уредно исјечен.
    Крањч. Стј
  2. 1.б.

    побити (сабљама, мачевима и сл. ).

    сл. — слично
    — Дахијски људи исеку по пашалуку још гомилу поглавитих људи.
    Нов.
    Неки покушаше да изађу кроз прозор, али их немачки рафали исекоше. Ћос.
  3. 1.в.

    пообарати секирама, пилама, тестерама и др.

    др. — друго
    — Шта, забран продао?
    — Кије! ... Али готово као да га продао, кад ће га исећи.
    Вес.
    Наоколо исечена шума.
    Фелд.
  4. 2.

    резањем начинити отвор, изрез(ок) на каквој читавој површини (хаљини и сл.).

    сл. — слично
    — Где је тај јелек био мало исечен ... јасно су одскакала ... обла, једра плећа.
    Станк.
    Хаљина ... исечена око врата врло је неповољна за њену ... здепасту фигуру.
    Андр. И.
  5. 3.

    начинити, израдити што резањем, сечењем, издупсти, изрезати.

    — Познају се још велики степени, исечени у камену, по којима је она ходала.
    Нен. Љ.
    То је ... свет који постоји ... а који је Дончевић исекао из живота.
    Михиз
  6. 4.

    одвојити, раставити једно од другога чим оштрим (нпр. неразрезане листове у књизи).

    нпр. — на пример
    — Узмите књигу] ... с свога стола, исеците је, читајте тако да вам очи измиле из дупљи.
    БК 1906
    Изр.
    — Пословођа ... само исече муштерију погледом и баци качкаваљ на старо место. Пол. 1959.

Пододреднице

~ се

уз. повр. према исећи (1б). — Ту се војске љуто исјекоше. НПХ

уз. повр. према исећи (1б).
Изворни текст (OCR)
ѝсећи, исе́че̄м, ијек. ѝсјећи, сврш. 1. а. секући, расецајући изделити на делове или израздвајати на поједине елементе. — Кад је стијењ био подигнут, видио је своје папире исјечене. Торб. Доље је као на пладњу лежао непознат град. Био је попут торте уредно исјечен. Крањч. Стј. б. побити (сабљама, мачевима и сл. ). — Дахијски људи исеку по пашалуку још гомилу поглавитих људи. Нов. Неки покушаше да изађу кроз прозор, али их немачки рафали исекоше. Ћос. Д. в. пообарати секирама, пилама, тестерама и др. — Шта, забран продао? — Кије! ... Али готово као да га продао, кад ће га исећи. Вес. Наоколо исечена шума. Фелд. 2. резањем начинити отвор, изрез(ок) на каквој читавој површини (хаљини и сл.). — Где је тај јелек био мало исечен ... јасно су одскакала ... обла, једра плећа. Станк. Хаљина ... исечена око врата врло је неповољна за њену ... здепасту фигуру. Андр. И. 3. начинити, израдити што резањем, сечењем, издупсти, изрезати. — Познају се још велики степени, исечени у камену, по којима је она ходала. Нен. Љ. фиг. То је ... свет који постоји ... а који је Дончевић исекао из живота. Михиз. 4. одвојити, раставити једно од другога чим оштрим (нпр. неразрезане листове у књизи). — Узмите књигу] ... с свога стола, исеците је, читајте тако да вам очи измиле из дупљи. БК 1906. Изр.