искапљи́ва̄ње

искапљивање

искапљивање

том 2, стр. 472, редослед 7

—
гл. им. од искапљивати (се). искапљи́вати (се), -а̀пљује̄м (се) несврш. и уч. према искапити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

искапљи́ва̄ње с гл. им. од искапљивати (се). искапљи́вати (се), -а̀пљује̄м (се) несврш. и уч. према искапити (се).