Одредница

и́скати

несврштом 2, стр. 472

и́скати

искати

Стална адреса

Лема

искати

Извор

том 2, стр. 472, редослед 17

  1. 1.

    в. бискати Вук Рј. ѝскати,и̏ште̄м(покр.и̏ска̄м ии̏шпће̄м; имп. ѝшти) несврш. 1. тражити, настојати наћи, настојати открити оно што је сакривено, изгубљено, за што се не зна где је, има ли га.

    dialectal
    покр. — покрајинскиимп. — императивнесврш. — несвршени глагол
    — Свуд њену тајну иште.
    Брл.
    Кроз мјесечну ноћ и љетну посвуда те, душо, иштем.
    Бег.
  2. 2.а.

    настојати (молити, захтевати) да се нешто добије; поручивати: ~ помоћ, ~ зајам.

    — Пошао к њој да иште новаца.
    Мул.
    Поћи ће да иште данак.
    Богд.
    Седне сам за један сто, па иште вина.
    Игњ.
  3. 2.б.

    тражити за жену, просити: ~ девојку.

  4. 2.в.

    захтевати као цену, као противвредност.

    — Ни дрва не уме продати док му год код куће не кажу колико да иште.
    Лаз. Л.
  5. 2.г.

    настојати, захтевати да се уради, испуни, инсистирати; очекивати, желети.

    — Ако батаљон иште, мора на јуриш ноћу.
    Ћоп.
    Та нисам ја искао да ми цитирате ... лирику. Петр.
  6. 2.в.

    Иштеш ли штогод, Ане? Војн.

    војн. — војнички
  7. 3.а.

    имати као правило које треба испуњавати, изискивати.

    — Учине све што је искао ... ред.
    Нов.
  8. 3.б.

    чинити потребним, нужним.

    — Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију.
    Њег.
    Његово здравствено стање иште окрепу и одмор. Цар
  9. 3.в.

    безл. бити потребан, требати.

    безл. — безлично
    — За извршиоца државне власти ... искао се пре свега веран члан своје партије.
    Марк. Св.
    Шта толико пијете? Да то не чините, учинио бих вас солицитатором. Ту се иште знање и поверење.
    Петр. В.
    за бога нар. просити милостињу, просјачити.ве

Фразе

душа ми иште, срце ми иште вруће, жарко желим; ~ чију руку просити девојку;~очима настојати видети, спазити;

Пододреднице

~ се

покр. тражити допуштење, молити излазак, одсуство. — Мој нећак Стева иште се у војску, не дам му. Срем. Једне вечери замаука мачак на вратима. Искао се напоље. Срем

тражити допуштење, молити излазак, одсуство.
Изворни текст (OCR)
и́скати, и̑ште̄м несврш. покр. в. бискати. Вук Рј. ѝскати,и̏ште̄м(покр.и̏ска̄м ии̏шпће̄м; имп. ѝшти) несврш. 1. тражити, настојати наћи, настојати открити оно што је сакривено, изгубљено, за што се не зна где је, има ли га. — Свуд њену тајну иште. Брл. Кроз мјесечну ноћ и љетну посвуда те, душо, иштем. Бег. 2. а. настојати (молити, захтевати) да се нешто добије; поручивати: ~ помоћ, ~ зајам. — Пошао к њој да иште новаца. Мул. Поћи ће да иште данак. Богд. Седне сам за један сто, па иште вина. Игњ. б. тражити за жену, просити: ~ девојку. в. захтевати као цену, као противвредност. — Ни дрва не уме продати док му год код куће не кажу колико да иште. Лаз. Л. г. настојати, захтевати да се уради, испуни, инсистирати; очекивати, желети. — Ако батаљон иште, мора на јуриш ноћу. Ћоп. Та нисам ја искао да ми цитирате ... лирику. Петр. В. Иштеш ли штогод, Ане? Војн. 3. а. имати као правило које треба испуњавати, изискивати. — Учине све што је искао ... ред. Нов. б. чинити потребним, нужним. — Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију. Њег. Његово здравствено стање иште окрепу и одмор. Цар Е. в. безл. бити потребан, требати. — За извршиоца државне власти ... искао се пре свега веран члан своје партије. Марк. Св. Шта толико пијете? Да то не чините, учинио бих вас солицитатором. Ту се иште знање и поверење. Петр. В.