Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

иске́зити

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 473

иске́зити

искезити

Лема

искезити

Извор

том 2, стр. 473, редослед 22

  1. —

    (трп. прид. ѝске̄жен) сврш. = искесити исцерити, показати (зубе).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Једно магаре подигло главу, искезило зубе. Ћип. фиr. Пред зиму ... искези на њих глад своје оштре зубе.
    Мил. В.

Пододреднице

~ се

= искесити се 1. открити, показати зубе; искривити се, исцерити (се) (1). — Дао бих главу да јест — одговори риђи човек, искезивши се од ува до ува. Мил. В. 2. исцерити се (2). — А он се искези: »Пре тебе ћу бити готов! Шта ти мене учиш, жутокљунче?« Моск. фиг. Поред пиштоља искезила се стара нека ханџарина. Јакш. Њ

= искесити се 1. открити, показати зубе; искривити се, исцерити (се) (1).исцерити се (2).
Изворни текст (OCR)
иске́зити, ѝске̄зӣм (трп. прид. ѝске̄жен) сврш. = искесити исцерити, показати (зубе). — Једно магаре подигло главу, искезило зубе. Ћип. фиr. Пред зиму ... искези на њих глад своје оштре зубе. Мил. В.