исклѐпати

исклепати, исклепљем

Лема

исклепати

Варијанте

исклепљем, ѝсклепље̄м

Извор

том 2, стр. 475, редослед 12

1.
(имп. исклѐпа̄ј и исклѐпљи) сврш. наоштрити ковањем, наоштрити ударајући чекићем.
имп. — императив
— Затупи ли плуг, ковачу га носи да га исклепље.
Ков. А.
И јуче си нам носио лемеш ковачу да га исклепа.
Десн.
2.
фиг. отесати, угладити, дотерати (некога). Деан. Рј.
folk
фиг. — фигуративно, у преносном смислу

Пододреднице

~ се

покр. с муком се избавити из неприлике, искобељати се. Рј. А

с муком се избавити из неприлике, искобељати се. Рј. А

Изворни текст (OCR)

исклѐпати, -а̄м и ѝсклепље̄м (имп. исклѐпа̄ј и исклѐпљи) сврш. 1. наоштрити ковањем, наоштрити ударајући чекићем. — Затупи ли плуг, ковачу га носи да га исклепље. Ков. А. И јуче си нам носио лемеш ковачу да га исклепа. Десн. 2. фиг. нар. отесати, угладити, дотерати (некога). Деан. Рј.