Одредница

искли́зити

сврштом 2, стр. 475

искли́зити

исклизити QA: high

Стална адреса

Лема

исклизити

Извор

том 2, стр. 475, редослед 20

  1. 1.

    клизећи испасти, измакнути се.

    — Данашње су младожење ко чикови: таман га упецаШ ... а он исклизи.
    Срем.
  2. 2.

    фиг. изићи, измакнути неопажено.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Како да је срећу држиш да ти не исклизи. Вел. искли́знути, ѝсклӣзне̄м и ѝсклизнути, -не̄м сврш. а. исклизити брзо, изненада; клизнувши (се) испасти.
    — Исклизне голема књига из руку Тошићевих.
    Каш.
    Жена му исклизнула као риба.
    Неим.
    б. фиг. оклизнувши се скренути с нечега, упасти у нешто.
    — Сваки час, у иначе лепој песми, они песници]... исклизну
    — у прозу. Поп. .

Пододреднице

~ се

исклизнути (а). — Калина ... га опет хвата и чврсто држи док јој се опет не исклизне рука из његове. Срем

исклизнути (а).
Изворни текст (OCR)
искли́зити, -ӣм сврш. 1. клизећи испасти, измакнути се. — Данашње су младожење ко чикови: таман га упецаШ ... а он исклизи. Срем. 2. фиг. изићи, измакнути неопажено. — Како да је срећу држиш да ти не исклизи. Вел. искли́знути, ѝсклӣзне̄м и ѝсклизнути, -не̄м сврш. а. исклизити брзо, изненада; клизнувши (се) испасти. — Исклизне голема књига из руку Тошићевих. Каш. фиг. Жена му исклизнула као риба. Неим. б. фиг. оклизнувши се скренути с нечега, упасти у нешто. — Сваки час, у иначе лепој песми, они песници]... исклизну — у прозу. Поп. .