искобѐљати

искобељати

Лема

искобељати

Извор

том 2, стр. 477, редослед 2

—
спретним, вештим окретом, покретом ослободити се чега, изаћи, извући се; извући се из тешког положаја.
— Хоџа се искобеља из оних ствари које су му се са рафова сручиле на главу.
Андр. И.
Требало је лукаво поступати ако је човјек хтио да се искобеља из тих канџа.
Франг.
При свршетку се та истина испод хрпе ријечи искобеља мало другачија.
Шим. С.
Утом се и месец поново искобеља из пипака облака. Чипл. искобе́чити (се), -о̀бе̄чӣм (се) сврш. покр. в. избечити (се).
Рј. А.

Изворни текст (OCR)

искобѐљати се, -а̄м се сврш. спретним, вештим окретом, покретом ослободити се чега, изаћи, извући се; извући се из тешког положаја. — Хоџа се искобеља из оних ствари које су му се са рафова сручиле на главу. Андр. И. Требало је лукаво поступати ако је човјек хтио да се искобеља из тих канџа. Франг. фиг. При свршетку се та истина испод хрпе ријечи искобеља мало другачија. Шим. С. Утом се и месец поново искобеља из пипака облака. Чипл. искобе́чити (се), -о̀бе̄чӣм (се) сврш. покр. в. избечити (се). Рј. А.