иско̀чити
искочити QA: medium
Лема
искочити
Извор
том 2, стр. 481, редослед 3
- 1.а.
скочити напоље, ван из чега, одакле.
— Ђура и Карл искочили су на обалу.
Искочи ... из својих кола.
Један грађанин ... искочи из аутобуса као чеп из боце.
Расклопи се ... прозор ... Искочи светлост на црн плочник.
- 1.б.
брзо, журно изићи, истрчати.
colloquial— Енглескиња ... уђе. Фармацајт ... искочи пред тезгу и поклони се.
- 1.в.
необ. учинити на месту мали скок увис, поскочити.
— Кочије труцнуше ... путници искочише за читаву педаљ с оно мало кровине на којој сеђаху.
- 1.г.
удаљити се, излетети, побећи.
— Кад опази ... да вика све више остаје иза њИХ ... појми да су искочили из ланца и ... побегли од опасности.
- 2.а.
појавити се нагло, неочекивано, створити се, избити, искрснути.
— Два камена ... таре један о други. Искочила ватра.
Пред очима искочила му цијела породица.
- 2.б.
појавити се, избити на телу, на кожи.
— Искочиле му жиле на надланици.
Удари га палицом по глави да му је одма̄х искочила кврrа.
- 3.а.
појавити се изнад хоризонта, попети се (о Сунцу).
— Било је искочило сунце с једноrа копља.
Чим сунце искочи ... отиђите сутра до ње.
- 3.б.
постићи, досећи неку висину, нарасти.
— Које моје, које пријатељево, искочиће на тријес ектара.
- 4.
издићи се изнад какве површине, стршити.
— Насред лица ... искочио нос. Торд. la једном месту ... искочила гола стена.
- 5.
понићи, настати.
— иви без икакве везе са ... целим редом људи из кога је искочио.
- 6.
одбећи, одметнути се.
— Цар турски може ли се довијек трпјети? Ко не можке, он је искочио. НП Вук.7. избити на какав положај, на истакнуто место, постићи какав положај, звање.
— У том опћем успону друштва искочили cV] ... сви неуспјели и повријеђени.
Преко ноћи искочише на положаје људи дотле скоро непознати.
Фразе
да искочи из коже (од нестрпљења, беса) врло је нестрпљив, бесан у највећој мери, не може се свладати; да очи искоче (од врућине, од муке, од страХа) неподношљиво је вруће, мучно, страшно; очи су му искочиле, очи су му хтеле искочити гледа, гледао је и сл. с највећим
Изворни текст (OCR)
иско̀чити, ѝскочӣм сврш. 1. а. скочити напоље, ван из чега, одакле. — Ђура и Карл искочили су на обалу. Нен. Љ. Искочи ... из својих кола. Кал. Један грађанин ... искочи из аутобуса као чеп из боце. Донч. фиг. Расклопи се ... прозор ... Искочи светлост на црн плочник. Каш. б. разг. брзо, журно изићи, истрчати. — Енглескиња ... уђе. Фармацајт ... искочи пред тезгу и поклони се. Сек. в. необ. учинити на месту мали скок увис, поскочити. — Кочије труцнуше ... путници искочише за читаву педаљ с оно мало кровине на којој сеђаху. Глиш. Г. удаљити се, излетети, побећи. — Кад опази ... да вика све више остаје иза њИХ ... појми да су искочили из ланца и ... побегли од опасности. Ранк. 2. а. појавити се нагло, неочекивано, створити се, избити, искрснути. — Два камена ... таре један о други. Искочила ватра. Сек. Пред очима искочила му цијела породица. Ћип. б. појавити се, избити на телу, на кожи. — Искочиле му жиле на надланици. Гор. Удари га палицом по глави да му је одма̄х искочила кврrа. Јонке. 3. а. појавити се изнад хоризонта, попети се (о Сунцу). — Било је искочило сунце с једноrа копља. Вес. Чим сунце искочи ... отиђите сутра до ње. Л-К. б. постићи, досећи неку висину, нарасти. — Које моје, које пријатељево, искочиће на тријес ектара. Рад. Д. 4. издићи се изнад какве површине, стршити. — Насред лица ... искочио нос. Торд. la једном месту ... искочила гола стена. Јак. 5. понићи, настати. — иви без икакве везе са ... целим редом људи из кога је искочио. Андр. И. 6. одбећи, одметнути се. — Цар турски може ли се довијек трпјети? Ко не можке, он је искочио. НП Вук.7. избити на какав положај, на истакнуто место, постићи какав положај, звање. — У том опћем успону друштва искочили cV] ... сви неуспјели и повријеђени. Крањч. Стј. Преко ноћи искочише на положаје људи дотле скоро непознати. Ћоп.