и̏скра
искра
Лема
искра
Извор
том 2, стр. 481, редослед 6
- 1.
(ген. мн. и̏ска̄ра̄) честица горуће или ужарене материје, варница? (1).
— Удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала.
Пршти у ковачници и врца мећава искара.
Просу из очију на изненађеног учитеља обиље зеленкастих искара.
- 2.
мала, ситна честица чега што се сија, блиста, светлуца.
— Снежне залеђенеискре су одбијале месечеву светлост.
Звијезде се кријесиле, као искре драгуља на баршунастом сагу.
- 3.а.
фиг. почетак, заметак, клица чега.
— Сада ће да се распири искра устанка који је скоро годину дана био гушен.
- 3.б.
ситан, неразвијен делић, малена примеса чега (каквог осећања, дара и сл.); траг.
— Обилна киша просу ... по срцу тежака искре радости у очекивању добре љетине.
Његово гледање на свијет ... имало је у себи искру видовитости.
Фразе
бацити искру у барут (у лагум), принети искру к слами лакомислено или неопрезно изазвати тешке последице; од мале искре велики огањ незнатан повод великој свађи; потпирити запретану искру поново разбуктати оно што се смирило
Изворни текст (OCR)
и̏скра ж (ген. мн. и̏ска̄ра̄) 1. честица горуће или ужарене материје, варница? (1). — Удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала. Њег. Пршти у ковачници и врца мећава искара. Сек. фиг. Просу из очију на изненађеног учитеља обиље зеленкастих искара. Мих. 2. мала, ситна честица чега што се сија, блиста, светлуца. — Снежне залеђенеискре су одбијале месечеву светлост. Јанк. Звијезде се кријесиле, као искре драгуља на баршунастом сагу. Војн. 3. фиг. а. почетак, заметак, клица чега. — Сада ће да се распири искра устанка који је скоро годину дана био гушен. Поп. Ј. б. ситан, неразвијен делић, малена примеса чега (каквог осећања, дара и сл.); траг. — Обилна киша] просу ... по срцу тежака искре радости у очекивању добре љетине. Наз. Његово гледање на свијет ... имало је у себи искру видовитости. Радул.