искре́нути

искренути

Лема

искренути

Извор

том 2, стр. 482, редослед 11

2.
(аор. искре́нух и ѝскретох 2. и
3.
и̏скренӯ, ѝскрете и и̏скрете) сврш.
1.а.
окренути доњу, супротну страну, дно чега горе, увис, преврнути, преокренути; изврнути, нагнути.
— Она попође преко ограде и искрене ... овећу кошару.
Ћип.
Искренута су небеса отицала заједн ос ријеком.
Сим.
1.б.
нагнути, нагло испити (посуду).
colloquial
— Кухар ... ми тури шутке шалицу каве у шаку, а ја је искренем до дна.
Гор.
2.
довести, ставити у неприродан, необичан положај, обрнути, искривити (нпр. главу, тело).
нпр. — на пример
— Попне се ... на коња, стисне петице искренутих ногу коњском трбуху и полети.
Крањч. Стј
Голуб ... искренуо врат, па трза главом.
Донч.
Гледао је некако преко рамена, ружно искренут.
Ћоп.
3.а.
фиг. учинити друкчијим, потпуно изменити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Другови му искренуше тајну ... у ругање. Ков.
3.а.
Боштво не може искренути тока доrађаја. Нех.
3.б.
настати нешто друго, друкчије од оног што је раније било.
— Снијет уситнио, ал не пада, већ искренуо сјевер.
Мул.

Пододреднице

~ се

променити правац, изменити се, обрнути се. — На Порти се осећало да ... се покрет веома брзо искренуо против турске владавине. Нов. Никад човек овде не зна у што се ствар може искренути. Андр. И

променити правац, изменити се, обрнути се.

Изворни текст (OCR)

искре́нути, ѝскре̄не̄м (аор. искре́нух и ѝскретох, 2. и 3. л. и̏скренӯ, ѝскрете и и̏скрете) сврш. 1. а. окренути доњу, супротну страну, дно чега горе, увис, преврнути, преокренути; изврнути, нагнути. — Она попође преко ограде и искрене ... овећу кошару. Ћип. Искренута су небеса отицала заједн ос ријеком. Сим. б. разг. нагнути, нагло испити (посуду). — Кухар ... ми тури шутке шалицу каве у шаку, а ја је искренем до дна. Гор. 2. довести, ставити у неприродан, необичан положај, обрнути, искривити (нпр. главу, тело). — Попне се ... на коња, стисне петице искренутих ногу коњском трбуху и полети. Крањч. Стј. Голуб ... искренуо врат, па трза главом. Донч. Гледао је некако преко рамена, ружно искренут. Ћоп. 3. фиг. а. учинити друкчијим, потпуно изменити. — Другови му искренуше тајну ... у ругање. Ков. А. Боштво не може искренути тока доrађаја. Нех. б. настати нешто друго, друкчије од оног што је раније било. — Снијет уситнио, ал не пада, већ искренуо сјевер. Мул.