искрѐсати
искресати
Лема
искресати
Извор
том 2, стр. 482, редослед 13
- 1.
произвести, извући крешући кресивом, огњилом (ватру, искре).
— Искреса ватре и опет задими.
Ватру не смијеш наложити ... жеравицом ... него је искресати из кремена и ухватити на губу.
Лепа Гркиња ... волела би и искру ватре из свога обожаванога Спартанца искресати, али све бадава.
Ове ... ситнице искресах за купања у Новом и послах их у »Вијенац«.
- 2.
необ. искомадати, исећи.
— Њих двојица сједоше за велики букови сто ... на ком бјеху искресана пецива.
- 3.
рећи без увијања, отворено, у лице, у брк (обично оштрим тоном).
— Не може учитељ да трпи, него једва чека попа да му све искреше.
Пододреднице
испсовати се или истџћи се. — Пусти их нека се искрешу. Бак. Реч. искреси́вати (се), -ѐсује̄м (се) несврш. = искресавати (се). ѝскретати (се), -еће̄м (се) и искре́тати (се), ѝскре̄ће̄м (се) несврш. и уч. према искренути (се)
Изворни текст (OCR)
искрѐсати, ѝскреше̄м сврш. 1. произвести, извући крешући кресивом, огњилом (ватру, искре). — Искреса ватре и опет задими. Глиш. Ватру не смијеш наложити ... жеравицом ... него је искресати из кремена и ухватити на губу. Пав. фиг. Лепа Гркиња ... волела би и искру ватре из свога обожаванога Спартанца искресати, али све бадава. Јакш. Ђ. Ове ... ситнице искресах за купања у Новом и послах их у »Вијенац«. Маж. Ф. 2. необ. искомадати, исећи. — Њих двојица сједоше за велики букови сто ... на ком бјеху искресана пецива. Мат. 3. рећи без увијања, отворено, у лице, у брк (обично оштрим тоном). — Не може учитељ да трпи, него једва чека попа да му све искреше. Глиш.