искри́вити
искривити
Лема
искривити
Извор
том 2, стр. 483, редослед 4
- 1.
учинити кривим, косим, саеијеним, накривити.
— У један мах му се учини као да је Сима малчице искривио браду.
Помоћник нишанџије искривио главу и ... блене у ноћ.
- 2.
дати неприродан, изнакажен израз (лицу, устима и сл.) као знак незадовољства, гадљивости и сл., згрчити, изобличити.
— Искриви уста и не одговори ниuгrа.
Плач му искриви лице.
- 3.
фиг. изопачити, покварити; искренути, завести с правог пута.
— Повијест искривише.
Рођакиње су пјевале ... искривљене маџарске пјесме.
Ђока је ... многе судбине искривио.
Фразе
~ врат (све ишчекујући коrа) предуго (обично жељно) ишчекивати. — Вратове искривише извирујући на тебе. Бож Врат искривих уз поље гледећи.
~ од смеха много се смејати, заценути се од смеха.
Пододреднице
1. а. постати крив, савијен. — Излокани путеви ... и да је права осовина, искривиће се. Сек. Хоћу да ми се мало провртиш, искривиш. Сим. б. погрбити се, погурити се. — Стари, хроми, искривљени свијет, подбочен батинама и штакама. Бег 2. добити неприродан, унакажен израз (о лицу, устима), згрчити се. — Лице јој се искривило, пребледело. Ранк
Изворни текст (OCR)
искри́вити, ѝскрӣвӣм сврш. 1. учинити кривим, косим, саеијеним, накривити. — У један мах му се учини као да је Сима малчице искривио браду. Сек. Помоћник нишанџије искривио главу и ... блене у ноћ. Јак. 2. дати неприродан, изнакажен израз (лицу, устима и сл.) као знак незадовољства, гадљивости и сл., згрчити, изобличити. — Искриви уста и не одговори ниuгrа. Вел. Плач му искриви лице. Крањч. Стј. 3. фиг. изопачити, покварити; искренути, завести с правог пута. — Повијест искривише. Ђал. Рођакиње су пјевале ... искривљене маџарске пјесме. Козарч. Ђока је ... многе судбине искривио. Лал.